Pravoslavni vernici danas slave Vaznesenje Hristovo, u narodu poznatije i kao Spasovdan. Ovaj veliki praznik slava je Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, a ujedno i gradska slava. U ulozi kuma i domaćina ove godine bio je gradonačelnik Stevan Bakić.
Jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Spasovdan, obeležava se uvek četvrtkom – četrdeseti dan nakon Uskrsa. Prema verovanju, Hristos se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca. Mnogobrojni vernici okupili su se i ove godine u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg kako bi liturgijom i litijom obeležili “praznik nad praznicima”.
Prema predanju, na ovaj dan ne rade se teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. U nekim krajevima, prave se i krstići od leskovih grančica, koji se potom stavljaju na mesta koja donose mir i blagodeti. Koliki je značaj narod oduvek davao Spasovdanu, vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, Dušanov zakonik, objavljen na Spasovdan 1349, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine. Prema rečima starešine Hrama Svetog Vaznesenja Gospodnjeg, oca Dragana Stokina, Spasovdan nije praznik samo za pravoslavne vernike, već za sve hrišćane.
Slava je obeležena liturgijom i litijom koja je od 10 časova krenula iz hrama. Litija se kretala centralnim gradskim ulicama do Gradske kuće gde je zastala, zatim korzoom do zgrade „Jadran“ i ulicom Đure Đakovića nazad do hrama.
