Iako duborez kao stari zanat polako iščezava, profesor istorije Radomir Ninkov kaže da je to neverovatan zanat kojim se već petnaestak godina bavi iz hobija. Svoje radove je većinom posvetio crkvama i hramovima, a neke je namenio porodici.
Profesor istorije Radomir Ninkov se sa duborezačkim zanatom prvi put susreo pre petnaestak godina u Etno kampu na Paliću, a zatim je učio uz pomoć Ljubiše Radovića iz Vrnjačke Banje koji je taj zanat usavršio u poznatoj Debarskoj školi. Motivi koje koristi su preplet-koji simboliše beskonačnost čovekovog praštanja i trpljenja, krst, grozd-koji je simbol vinograda Gospodnjeg i ptice koje dočaravaju rajski prostor.
Pored profesorskog posla koji veoma voli, dnevno provodi oko tri sata u radionici i kaže da je za stvaranje duboreza neophodno imati spretne ruke, kvalitetan alat i iskustvo koje njemu sada omogućava da radi brže i da mu se oči manje zamore. Izrađivao je brojne elemente za crkve-ramove za ikone, celivaonice (mesto gde se stavljaju ikone), nalon koji služi pri čitanju Jevanđelja, tronove za episkope, Ambon -povišeno mesto u crkvi(govornica) ukraseno duborezom, kutije za darivanje ikona i ogledala. Drvo koje koristi pri izradi duboreza i za koje kaže da je najbolje je orah.
Njegovi radovi se verno čuvaju u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u našem gradu kao i u crkvi na Kelebiji, na Paliću i u Pačiru. U našem gradu duborezom se bavi još nekolicina ljudi zbog čega je profesor Ninkov učio mlađe naraštaje ovim zanatom,a ima želju da i u buduće deli svoje znanje i iskustvo sa svima koji žele da nauče.
