U Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi Subotica do sada je analiziran 481 uzorak poljoprivrednog zemljišta. Rezultati analiza pokazuju da će ove godine biti potrebno primeniti značajno više azota nego prethodnih godina s obzirom na 2 sušne godine za nama.
Do sada je analizirano 1550 hektara pod uljanom repicom što čini oko 2/5 površina na kojima je zasejana ova kultura. Kada je u pitanju prihrana ove biljke raspon količine azota po hektaru se kreće između 4-113 kg. Prosečna količina prihrane sa čistim azotom za ovu biljku iznosi 94 kg za većinu analiziranih parcela.
Uzorci su uzeti i sa oko 3400 hektara površina pod pšenicom gde su rezultati analiza takođe šaroliki. Vrednosti za prihranu čistim azotom variraju između 0-109 kg po hektaru, a prosek se kreće oko 67 kg, navodi Varga. On objašnjava da se prihrana razlikuje na parcelama na kojima su bili različiti predusevi. Tamo gde su predusev bili uljana repica, suncokret i pšenica, oni proizvođači koji nisu radili analizu u proseku bi trebalo da upotrebe između 70-80 kg azota po hektaru. Za one koji su planirali više od 60 kg stručnjaci savetuju korektivnu prihranu amonijumovim nitratom u martu u zavisnosti od padavina. U slučaju da padavine izostanu ili ne budu obimnije ova prihrana će moći da izostane.
Kada je ječam u pitanju, uzorci su uzeti sa 640 hektara zemljišta, a anliza je pokazala da je i ovde potrebno koristiti veće količine azota za prihranu zemljišta. Prosečna količina za prihranu je oko 50 kg po hektaru, u zavisnosti od toga da li se radi o pivskom ili stočnom ječmu.
