Prosečna cena električne energije za domaćinstva i male kupce od 1. septembra ove godine viša je za 6,5 odsto i iznosi 8,144 dinara po kilovat času (kWh), bez poreza i taksi. S obzirom na globalnu krizu energenata, neizvesnost u snabdevanju i sve češće najave mogućih restrikcija tokom zime, građani će verovatno narednih meseci dodatno obratiti pažnju na svoje račune.
U zavisnosti od potrošnje, električna energija koju plaćaju domaćinstva deli se na zelenu, plavu i crvenu zonu. Jeftina struja, odnosno doba primene niže tarife, u zavisnosti od distributivnog područja u Srbiji počinje između 22 i 24 časa i traje neprekidno osam sati.
Iako su mnogi građani upućeni u ove činjenice i vode računa da ne pređu u crvenu zonu, kako električnu energiju ne bi plaćali po najvišim cenama, mnogi od njih nisu sigurni gde su granice zona (prema potrošnji), koliko košta kilovat sat u jednoj, drugoj ili trećoj zoni, kao i na koji način se tarifira struja za višu i nižu dnevnu potrošnju.
“U skladu sa Metodologijom za određivanje cene električne energije za garantovano snabdevanje, koju je propisala Agencija za energetiku, pod mesečnom potrošnjom, odnosno obračunskim periodom, podrazumeva se potrošnja aktivne energije u vremenskom periodu od 30 dana. Tada su granice zelene zone do 350 kWh, plave zone od 351 do 1.600 kWh, a crvene zone iznad 1.600 kWh”, navode za Biznis.rs iz Elektroprivrede Srbije.
