Od 17. septembra, kada stupa na snagu Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, građani bi trebalo da budu potpuno zaštićeni od pružanja i naplaćivanja usluga koje nisu zatražili, poput određene vrste osiguranja i primanja reklamnih mejlova.
Ovim zakonom propisano je da su građani oslobođeni od bilo kakve obaveze u slučaju usluga koje nisu naručene kao što je, na primer, slučaj sa određenim vrstama osiguranja kod kojih korisnik uopšte i nije svestan da ima bilo kakve obaveze, niti je te usluge tražio. Takođe, objašnjavaju za Tanjug u NBS, da bi se sprečilo agresivno reklamiranje automatskim slanjem elektronske pošte ili na drugi sličan nacin, predviđeno je da je taj vid komunikacije moguć samo ako je korisnik na njega prethodno izričito pristao.
Iako su i do sada prava korisnika bila zašticena posebnim zakonima, pre svega Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, i to naročito u vezi s dostavljanjem informacija u predugovornoj fazi i elementima koje ugovor o finansijskoj usluzi treba da sadrži, osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se zaštita sada prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem interneta i mobilnih telefona.
Neka od najvažnijih rešenja koja donosi ovaj zakona odnose se na dostavljanje jasnih i relevantnih informacija u predugovornoj fazi i pri oglašavanju, pri čemu je teret dokazivanja da su dostavljene informacije – na finansijskoj instituciji.
