Dve velike šampionke slavile su prošlog leta, baš u ovo vreme. Pre tačno godinu dana stiglo je olimpijsko
zlato Milice Mandić, tri dana pre toga Tijana Bogdanović osvojila je svoju drugu olimpijsku medalju.
Tijana je i dalje u punom treningu, Milica nešto drugačije vidi prethodnih 365 dana.
„Ja imam utisak da mi je jako brzo prošlo, kao da su juče bile te Olimpijske igre, a opet, kada pogledam,
toliko stvari sew dogodilo posle Igara, nastavili smo da treniramo, pa imali pauzu, onda su usledili bitni
turniri, Gran Pri, Evropeko prvenstvo… Još jedna pauza, pa se polako vraćamo u formu i nema stajanja
do sledeće sezone,“ kaže Tijana Bogdanović.
„Danas je tačno 27. jul i rado se setim tih momenata i sa Galetom i sa celim timom, ali sam godinu
podelila na neke nove faze mog života. Drago mi je što sam tako završila karijeru, ostvarila se i ispunila
sve svoje snove. Sada je došlo na red da neki novi momenti dođu, da seostvarim na još nekom planu, ali
je ovo moja prva ljubav. Trajalo je, iskreno, jer dok si u profesionalnom sportu nemaš vremena da se
osvrćeš na neke stvari koje si uradio, kao da si u nekom vozu, gledaš kako stvari prolaze i nemaš vremena
da se osvrćeš na ono što si radio pre mesec, dva ili tri. Sada mogu da uradim retrospektivu cele karijere,
da se setim i dana kada sam bila juniorka, i Londona, Rija… uspona i padova, da vidim šta sam uradila.
U sportu stalno imaš novi cilj, prethodni uspesi se brzo zaborave, što je i normalno jer te sutradan čeka
novo prvenstvo. Više to nije moja realnost, srećna sam jer se završilo kako se završila, a tužna sam jer
više nisam deo te priče i zato sam gledala u Tokiju da svaki momenat i sa Tijanom, i sa Galetom, i sa
Marijom psihologom, zapamtim svaki momenat.
Mislim da je korisno iskustvo i volim da se prisećam takvih stvari. pre godinu dana je ta olimpijska
medalja probudila u meni lepa osećanja. Dosta sam naučila iz toga, bilo je teško kvalifikovati se, posle i
taj produžetak od godinu dana… dosta sam naučila na tom putu i to mi pomogne kada sada treniram.
Lakše je kada imaš iskustva,“ priča Milica Mandić, koja će sada posmatrati svoje prijatelje i bodriti ih.
Njih čekaju dve naporne godine.
„Osetim olakšanje, ipak, oni imaju godinu manje, sada je puno takmičenja, ove godine svetsko prvesntvo,
pa sledeće ponovo… Vrlo brzo se sve menja, bio si u prvih pet i sada nisi. Mislim da sam sve iz sebe
izvukla u ovih dvadeset godina sporta, konstantno izvlačila maksimum, da ne smeš da izgubiš, da moraš
do medalje, sada uživam, malo treniram, penzionerski…“
Za Tijanu nema opuštanja.
„Malo je stresno kada pomislim na to, samo još dve godine do sledećih Igara. Nama proces kvalifikacija
traje dugo, sada je manje vremena, biće teško ali ću se boriti. Tu sam, treniram, radim, volela bih da se
kvalifikujem.“
Tijana kaže i da vidi i dobru i lošu stranu završetka takmičarske karijere, iako su u TKD Galeb i jedna i
druga na treningu.
„Verujem da Mici nedostaju i treninzi i cela ekipa i atmosfera, ali verujem i da uživa u svom životu, ja sam
odlučila da ostanem, da ostanem i da pokušam da se kvalifikujem za sledeće Olimpijske igre.“
A Milica trenira, uz nešto manje obaveza i, kaže u šali, mogućnošću da oteža trening dragim ljudima.
„Mogu uvek da sufliram treneru da bude teži trening… šalim se, možda nisam deo ekipe u sali, ali sam tu
da ih nekada povučem, potapšem po ramenu, zato sam i bila sa njima na Evropskom prvesntvu, sa njima
sam provela deset godina i to ne može tek tako da nestane…“
TKD Galeb ima četiri Olimpijske medalje, Milicino zlato iz Londona 2012. godine, Tijanino srebro iz Rija
2016, a iz Tokija su stigli još jedno zlato i bronza.
Do Olimpijskih igara u Parizu ostalo je manje od dve godine, počinju 26. jula 2024.
