Povodom rodjendana RTV Yu eco, pitali smo sugrađane, koji su to ekološki problemi našeg grada, a prema rečima sugrađana, divlje deponije jedan su od glavnih ekoloških problema. Prema zvaničnoj evidenciji za 2019. godinu, registrovano je 16 divljih deponija, a od tog broja u toku prošle godine sanirane su tri lokacije, kažu iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Od pomenutih 16 smetlišta, 11 se nalazi u prigradskim naseljima, dok je preostalih 5 na lokacijama u samom gradu. Prema definiciji divlja deponija može biti i lokacija sa malom količinom otpada, ali i lokacija gde se godinama odlaže otpad, objašnjavaju iz Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Iz tog razloga, broj nije najbolji pokazatelj, kažu iz Službe, ali je svakako bitno istaći da je ipak prisutna tendencija smanjenja broja divljih deponija. Postoji niz akcija koje se sprovode da se spreči nastanak divljih deponija, ali najverovatnije je to što nismo dovoljno svesni opasnosti koje one predstavljaju za životnu sredinu i zdravlje ljudi, razlog zašto divlje deponije uopšte i nastaju kažu stručnjaci. Nažalost, nije retko da se već sanirane lokacije, ponovo pretvore u divlje deponije, podsećaju iz Službe. Odlukom o budžetu za 2020.godinu za uklanjanje divljih deponija predviđeno je 1.500.000 dinara. Takođe, iz Službe još jednom podsećaju građane da sav svoj neopasan otpad do 500 kg mogu sopstvenim prevozom bespaltno doneti na Gradsku deponiju.
