Gradski štab za vanredne situacije apeluje na građane da ne pale biljne ostatke jer, kako se navodi u saopštenju, nema ni jednu korisnu svrhu i često dovodi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose veliku materijalnu štetu i stradanje ljudi.
Kako se navodi u apelu, paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koji potom raznose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje najvažniji sloj za donošenje roda u narednim godinama.
Paljenjem se ubijaju i svi živi organizmi zemljišta, poput mikroorganizama i kišnih glista, koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka.
Iz Gradskog štaba podsećaju da je spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara (član 50), te da je lice koje izazove požar, dužno da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije.
Za ovaj prekršaj, propisana je novčana kazna u iznosu od 10 hiljada dinara za fizičko lice, dok je za pravno lice od 300 hiljada do milion dinara. Ukoliko se utvrdi da su na poljoprivrednom gazdinstvu spaljivani žetveni ostaci, gazdinstvo gubi i pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi, u periodu od dve godine.
