Iako se svuda u svetu januar posmatra kao najduži mesec, kod nas je zbog niskog standarda i malih primanja taj osećaj još intenzivniji, poručuju ekonomisti. Kako bi se simulirala praznična atmosfera koja nam je neophodna građani krajem godine intenzivnije kupuju i na taj način dodatno opterećuju kućni budžet, a kako bi preživeli mesec nakon praznika, najčešće se zadužuju i pribegavaju odloženom plaćanju i pozajmicama.
Sindrom velike potrošnje prisutan je u svim zemljama u svetu tokom praznika, a naročito tokom decembarskih praznika. Stručnjaci objašnjavaju da i u uspešnijim zemljama sa razvijenijim ekonomijama, ljudi sa većim životnim standardom imaju osećaj da je januar najduži mesec u godini upravo zbog velike potošnje. S obzirom na dugoročnost krize i nizak standard kod nas je ta situacija još dramatičnija. Za praznike su se istrošili svi i dok neki neće osećati posledice intenzivnije potrošnje većina će, zbog nekoliko dana gozbe, ceo mesec morati da prištedi.
Za kupovinu poklona i organizovanje gozbi tokom finalnih dana u staroj godini najčešće se maksimalno potroši što gotovo da predstavlja monetarni udar na kućni budžet objašnjava prof. dr Danica Drakulić. Ona dodaje da nakon praznika ljudi počinju da presabiraju svoje budžete i usporavaju potrošnju.
U ovim danima građanima se savetuje da se okrenu ka jeftinijim proizvodima i da smanje potrošnju kako ne bi upadali u finansijske dubioze, alternativa je i pronaći dodatni posao, ukoliko je moguće, kako bi se obezbedile dodatne zarade i kako bi se dopunio kućni budžet , te na taj način izbegle negativne posledice predozirane potrošnje zaključuje prof. dr Danica Drakulić.
