U proseku se jedno od 1000 dece rađa sa Daunovim sindromom, koji nije nasledan i još uvek nije poznato zašto se javlja, rečeno je povodom obeležavanja Svetskog dana osoba sa Daunovim sindromom.
Daunov sindrom se javlja kao posledica postojanja jednog hromozoma viška u ćelijama deteta. Umesto 2 hromozoma koja čine 21. par, osobe sa Daunovim sindromom u svojim ćelijama imaju 3 hromozoma, pa se zato Daunov sindrom naziva još i Trizomija 21. Stepen poteškoća sa kojima se osobe sa Daunovim sindromom susreću varira, ali ovaj sindrom podrazumeva intelektualne poteškoće, kašnjenje u razvoju, moguće zdravstvene probleme, kao i karakterističan fizički izgled. Najveći problem osoba sa Daunovim sindromom jeste ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite, zaključuje defektolog u Školskom centru “Dositej Obradović”, Snežana Maravić.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom se simbolično obeležava obuvanjem različitih čarapa koje su uzete za simbol jer su sličnog oblika kao hromozomi, kao i zbog toga što ih osobe s ovim sindromom ne mogu upariti. Cilj obeležavanja ovog datuma je buđenje svesti i razumevanja i poboljšanje položaja osoba sa Daunovim sindromom.
Za dan obeležavanja Svetskog dana sa Daunovim sindromom simbolično je izabran 21. mart jer je u osnovi ovog sindroma prisutnost tri hromozoma na 21. hromozomskom paru.
