Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovo je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.
Praznik predstavlja uspomenu na ovozemaljsku smrt Bogorodice, i prema jevanđelskom predanju, dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Ovaj praznik smatra se pre svega praznikom majki i dece, te običaji nalažu da naročito žene poštuju veliki broj zabrana, koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene. Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, isto tako, nije dobro išta raditi rukama ili započinjati nov posao. Verovalo se da na ovaj dan, malo sastrugane boje sa njene ikone ili freske, ako se popije razmućeno u vodi, može pomoći kod mnogih ženskih bolesti.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.Veruje se i da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
