Januar se označava kao najduži mesec. Razlog za to su povećani troškovi i pritisak na budžet koji je usledio u decembru, jer je to mesec intenzivnije kupovine. Stručnjaci objašnjavaju kako do minusa u budžetima građana, pored ionako niskih primanja i velike stope nezaposlenosti, dodatno dolazi i zbog simuliranja modela zapadne civilizacije , te krajem decembra vlada potrošača euforija.
Građani, sa kojima smo razgovarali, ističu kako se nalaze u teškoj finansiskoj situaciji, da su im primanja mala, te da mnogi članovi porodice nisu zaposleni, i da ni sami ne znaju kako uspevaju da prežive do sledećih prihoda. Oni napominju da loša ekonomska situacija prati svaki mesec u godini, te da se za praznike nisu preterano istrošili, jer nisu imali šta da troše.
Stručnjaci tvrde kako u uslovima velike nezaposlenosti i niskih primanja građani veoma teško mogu da simuliraju Zapadni model potrošnje, te da je velika umetnost to što domaćinstva uspevaju da se prilagode niskim primanjima, i održe nivo životnog standarda koji je kvalitetniji od primanja, ovakvoj situaciji najčešće „pomaže“ negativna štednja tj. pozajmice.
U poslednjih nekoliko godina, zbog velike nezaposlenosti i ekonomske krize, pored januara, postoji još nekoliko kritičnih tačaka koje predstavljaju monetarni udar na budžet, to su periodi godišnjih odmora kao i početak školske godine. Iako stručnjaci nemaju posebne savete o tome kako „pregurati“ kritične tačke, ističu da je prilagođavanje izuzetno važno, te da to domaćinstva instinktivno i čine.
