Hrvatsko nacionalno veće protivi se usvajanju inicijative Nacionalnog saveta Bunjevaca za proglašenje ništavnosti akta o nasilnoj asimilaciji Bunjevaca, jer bi to, kako smatraju u tom veću, moglo da dovede do podizanja novih tenzija i animoziteta između zajednice Bunjevaca koji se ne osećaju Hrvatima i hrvatske zajednice u Srbiji.
Reč je o aktu iz 1945, kojim se pripadnicima bunjevačke nacionalne manjine zabranjuje sloboda nacionalnog izjašnjavanja kao Bunjevaca.
Inicijativu za poništenje tog dekreta, koji je ranije podneo Nacionalni savet Bunjevaca, podrazumeva poništavanje odluke donete pre gotovo pola veka / da Bunjevci moraju da se izjašnjavaju kao Hrvati.
U otvorenom pismu predsedniku Skupštine AP Vojvodine Ištvanu Pastoru i predsedniku vlade AP Vojvodine Igoru Miroviću, predsednik Hrvatskog nacionalnog veća Slaven Bačić poručuje da je, kako kaže, bio neugodno iznenađen saopštenjem u kojem stoji da je Pokrajinska vlada obećala da će podržati inicijativu Nacionalnog saveta Bunjevaca.
Bačić u pismu napominje da je danas nacionalno izjašnjavanje u Srbiji potpuno slobodno, te da se deo Bunjevaca, njih oko 16.700, tako i izjasnilo na poslednjem popisu stanovništva.
Ističe, međutim, da ne manji broj bačkih Bunjevaca istovremeno se nacionalno oseća i izjašnjava Hrvatima, a u prilog tome navodi činjenicu da su polovina članova Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji upravo bunjevački Hrvati, među kojima je i on lično.
Bačić, u otvorenom pismu dostavljenom i medijima, smatra da je reč o „političkoj inicijativi“, koja, kako kaže, ima jasnu dnevno-političku svrhu.
„Njeno prihvatanje ne samo da ne bi imalo nikakve praktične posledice za manjinska prava, već bi moglo da dovede do novih tenzija i animoziteta između zajednice Bunjevaca koji se ne osećaju Hrvatima i hrvatske zajednice u Srbiji“, naveo je Bačić.
Ističe, takođe, da bi se time ne samo dodatno opteretili srpsko-hrvatski odnosi generalno, a posebno u svetlu najavljene posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Hrvatskoj, već bi to, tvrdi, značilo i nastavak mešanja vlasti u identitetski spor, u kojem „međunarodne institucije od srpskih vlasti zahtevaju zadržavanje stroge neutralnosti“.
„Naprotiv, usvajanje ove inicijative moglo bi da rezultira da se pred pokrajinskom skupštinom i vladom pojave neuporedivo ozbiljnije inicijative za zaista kontroverzne posleratne odluke“, upozorio je Bačić.
S druge strane, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne zajednice Suzana Kujundžić Ostojić očekuje da svi prijatelji Bunjevaca podrže predlog upućen Skupštini AP Vojvodine da poništiti asimilatorski dekret iz 1945. godine, po kome su se svi Bunjevci morali da se izjašnjavaju kao Hrvati.
„Takva inicijativa nije okrenuta ni protiv koga, mi za sebe tražimo samo demokratsko pravo da se izjašnjavamo kao Bunjevci i smatramo da to pravo treba da imaju pripadnici svake druge nacionalnosti“, kazala je ranije Kujundžić Ostojić za Tanjug.
Kujundžić Ostojić je početkom februara rekla da su inicijativu podneli članovi Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Slobodan Orlović, Zoran Vučević i Smiljana Glamočanin Varga.
Kujundžić Ostojić objašnjava da mnogi ne razumeju prave razloge zašto je pokrenuta takva inicijativa, kao i da će poništavanje takvog akta doneti isključivo moralnu satisfakciju Bunjevacima.
Ona podseća i da je Nacionalni savet Bunjevaca u Srbiji još pre 10 godina tražio poništenje asimilatorskog akta tadašnjih komunističkih vlasti, ali da do danas niko nije bio spreman da ispuni zahteve tog naroda koji vekovima živi u mestima subotičke i somborske opštine.
