Građani i privreda Srbije plaćaju skoro 1.200 neporeskih nameta. Reč je o raznim taksama i naknadama i to samo na republičkom nivou. Prošle godine one su izvukle čak 167 milijardi dinara.
Ovo su rezultati analize koju su NALED i kompanija KPMG uradili u okviru projekta za reformu neporeskih prihoda. Cilj projekta je da se smanji parafiskalno opterećenje, ali i da građani i privreda znaju šta tačno plaćaju. Godinama traju napori da se uspostavi registar ovih obaveza, kako bi obveznici mogli da ih predvide.
– Od 1.189 taksa, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine, odnosno 331, ne prolazi kroz sistem trezora – objašnjava Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji KPMG. – To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih, i građana i privrede i države.
Osim neporeskih nameta na republičkom nivou, paralelno se radi i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine. Kod neporeskih opterećenja jedan od ključnih problema je što podaci o njima nisu lako dostupni.
