Sistem elektronske dnevne prijave sezonskih radnika u poljoprivredi je, kako se procenjuje, prepolovio rad na crno u ovoj oblasti.
Uz određena prilagođavanja, ovaj model bi mogao da zaživi i u nekim drugim privremenim poslovima. Letos je formirana radna grupa koja treba da osmisli način prijave u delatnostima sa najviše neprijavljenih radnika – turizmu, ugostiteljstvu, građevinarstvu i pomoći u kući.
Pre uvođenja elektronske dnevne prijave radnika u poljoprivredi pretpostavljalo se da oko 80.000 ljudi na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa.
– Nakon reforme u ovoj oblasti situacija se značajno promenila – istakla je u ponedeljak Tisa Čaušević, šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u. – Tokom 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi je bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000 radnika. Za godinu i po, od kada je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu. Sada oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ova potreba.
Poslodavci i ne razmišljaju o prijavi, najčešće zbog velikih troškova, komplikovane procedure i nedovoljno fleksibilnog načina ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno.
