Gradski štab za vanredne situacije uputio je apel građanima da ne pale biljne ostatke jer paljenje nema ni jednu korisnu svrhu i često dovodi do nekontrolisanih požara na otvorenom, koji nanose veliku materijalnu štetu i stradanje ljudi.
Kako se navodi u saopštenju Gradskog štaba, paljenjem se razvijaju visoke temperature, čime se površinski sloj zemljišta pretvara u pepeo i prašinu, koji potom raznose vetrovi i spiraju kiše, tako da nestaje najvažniji sloj za donošenje roda u narednim godinama.
Navode i da se paljenjem ubijaju i svi živi organizmi zemljišta, poput mikroorganizama i kišnih glista, koji imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka, jer prevodeći biljna hraniva iz đubriva u oblike pristupačne biljkama, razlažu organske materije zemljišta.
Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg-zimskog oranja i do 2,5 odsto više vlage od onih na kojima strnjika nije zaorana. Zaoravanje je mera borbe protiv korova, tako što se na taj način provocira nicanje semena korova koji se lako unište daljom obradom. Zaoravanjem se vraća zemljištu jedan deo onog što je iz njega izneto prinosom, najvažnija biljna hraniva (azot, fosfor, kalijum), organska materija, što predstavlja vid slabijeg đubrenja zemljišta. Lakša je osnovna obrada zemljišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrošak goriva, navodi se u saopštenju Gradskog štaba.
Iz Gradskog štaba podsećaju da je spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara (član 50), te da je lice koje izazove požar, dužno da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije, u skladu s posebnim propisom.
Za ovaj prekršaj, propisana je novčana kazna u iznosu od 10 hiljada dinara za fizičko lice, dok je za pravno lice od 300 hiljada do milion dinara. Ukoliko se utvrdi da su na poljoprivrednom gazdinstvu spaljivani žetveni ostaci, gazdinstvo gubi i pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi, u periodu od dve godine.
