Razvojni Fond Vojvodine (RFV) obezbedio je za ovu godinu 2,5 milijardi dinara za finansiranje privrede i poljoprivrednika u Srbiji. RFV je za ovu godinu pripremio i nove konkurse, pored već postojećih kreditnih linija, pa je tako jedna kreditna linija namenjena investicijama u poljoprivredi u okviru IPARD programa, a druga razvoju turizma.
Direktor fonda Goran Savić objašnjava da su konkursne linije nastale pre svega kao proizvod saradnje Razvojnog fonda i privrednika i poljoprivrednika na terenu.
Korisnici kredita za investicije u poljoprivredi, u okviru IPARD programa, mogu biti svi oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, fizička lica, nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici, kao i privredna društva i zemljoradničke zadruge.
Najtraženiji krediti su, kaže Savić, za kupovinu nove opreme i mašina. Najviše se koriste krediti za kupovinu poljoprivrednog zemljišta kao i dugoročni krediti za investicije u poljoprivredi. Kamatne stope se kreću u rasponu od jednog do tri procenta na godišnjem nivou u zavisnosti od sredstva obezbeđenja i toga da li korisnici kredita dolaze iz sredina koje spadaju u kategoriju razvijenih ili nerazvijenih opština. Kada je konkursna linija za razvoj turizma u pitanju, kamatne stope se kreću od 2 ili 3 procenta.
Fond je, ističu, obezbedio i kredite namenjene za finansiranje ulaganja u turizam i ugostiteljstvo, konkretno za izgradnju, adaptaciju i opremanje turističkih objekata, sportsko rekreativnih i rehabilitacionih objekata…
Takođe, novac je namenjen za obnavljanje tradicionalnih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom, za dizajn, pripremu i proizvodnju suvenira.
Rok vraćanja kredita za obe kreditne linije je do sedam godina u okviru koga je i grejs period koji može trajati do 24 meseca.
Za redovne kreditne linije takođe su u 2018. obezbeđena sredstva i raspisani novi konkursi i to za dugoročne kredite za poljoprivredu, za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, nabavku nove mehanizacije kao i za obrtna sredstva u poljoprivredi.
Fond je uveo i novinu, a to je mogućnost izbora roka za vraćanja kredita, dužine grejs perioda i dinamike otplate, a starosna granica poljoprivrednika u momentu podnošenja zahteva je povećana na 70 godina.
