Iako po kalendaru leto još uvek nije stiglo, živa u termometru već nekoliko dana prelazi trideseti podeok, pa lekari apeluju na građane da je vreme da se režim ishrane prilagodi letnjim temperaturama. To podrazumeva da se smanji količina hrane, kao i da se konzumiraju namirnice koje se lakše vare. Takođe, neophodno je unositi dovoljnu količinu tečnosti.
Posle sarme, podvarka, pečenice i svih ostalih specijaliteta u kojima smo uživali tokom zimskih meseci, došlo je vreme da za nešto lakšu hranu, odnosno za sezonsko voće i povrće koje se već uveliko nalazi na tezgama, kao i na rafovima u marketima. Da je organizmu u letnjem periodu potrebna dovoljna količina tečnosti, kao i to da je potrebno konzumirati hranu koja se lakše vari znaju gotovo svi građani. I dok postoje Subotičani koji se saveta lekara striktno pridržavaju, ima i onih koji od vojvođanskih specijaliteta ne odustaju ni leti, kao i onih koji vodu konzumiraju isključivo kada osete jaku žeđ.
Lekari i ove godine sa prvim visokim temperaturama apeluju na građane da smanje količinu hrane, kao i da ishranu baziraju na voću, povrću, integralnim žitaricama, te mlečnim proizvodima koji su sa manjim procentom masti, odnosno da koriste sve one namirnice koje se lakše vare. Preporuka lekara je i da se kupuje sezonsko povrće i voće koje se se uzgaja u našim krajevima. Ono što je svakako najbitnije u letnjem periodu jeste dovoljan unos tečnosti. Savetuje se da žene u letnjem periodu na dnevnom nivou unesu 9-10 čaša tečnosti, a muškarci 12-14 čaša.
Kada je u pitanju meso stručnaci objašnjavaju da nije neophodno da se ono nađe svakodnevno na meniju. Preporuka je da se crveno meso uzima 2-3 puta mesečno, a meso od živine može se naći na trpezi 2-3 puta nedeljno. Važno je i da se mesni obroci ponekad zamene pasuljem, graškom, sojom, leblebijama ili sočivom, a preporučuje se i češće konzumiranje ribe.
